Adolescenti, danas, više nego ikada, izloženi su socijalnom podrugivanju, zapostavljanju, vršnjačkom pritisku, akademskim poteškocama,porodičnim problemima (ekonomska situacija, prezauzetost roditelja, zapostavljanje, zanemarivanje itd.), medijiskim očekivanjima (Tv, društvene mreze, pametni uredjaji...),niskom samopoštovanju, poteškocama u ostvarivanju emotivnih odnosa,vršnjačkim sukobima, itd.
Prema najnovijim istraživanjima, 2 od 25 tinejdžera pati od dijagnostikovanih depresivnih poremećaja, a samo 1 od 5 dobiju adekvatnu pomoć koja im je neophodna.
Ono sto je važno napomenuti je da se depresivni poremećaji kod adolescenata, cesto, po simptomatici dosta razlikuju od depresivnih poremećaja kod odraslih. Naime, adolescenti vrlo retko pokazuju većini poznate simptome depresije (plačljivost, gubitak apetita, nesanicu...). Adolescenti sa depresivnim poremećajem, kao dominantan mehanizam odbrane koriste tzv. "acting-out" (agresivnost, bes, ljutnja), a ponekada pokazuju simptome kao sto su: mrzovolja, gubitak interesovanja, opsednutost izgledom ili strah od teških oboljenja. Na žalost, roditelji uglavnom kasno reaguju na pomenute promene u ponašanju, posebno kada su u pitanju mladi u ranom periodu adolescencije (12-15 godina), pripisujući nastale promene početku puberteta. Klijenti koji dolaze trazeći pomoć stručnjaka, uglavnom se javljaju prilično kasno, kada simptomi postanu veoma teški, u smislu naglog popuštanja u školi, kada primete tragove samopovredjivanja i sl.
Problemi u ponašanju
Osim anksioznih, depresivnih poremećaja i drugih, deca vrlo često u ovom uzrastu (nekada i ranije) mogu razviti i stanja koja se nazivaju problemi u ponašanju, razlikuju se od poremećaja ( po simptomatici i tretmanu ), ali nisu nista manje bezazleni i ne uočeni na vreme mogu dovesti do ozbiljnih posledica, koje, sto su kasnije uočene, teze mogu biti otklonjene.
Naime, kada je problem u ponašanju u pitanju, deca (naročito tinejdžeri) ih mogu manifestovati na različite načine.
Neka deca pate u tišini, a da ih mi cesto ni ne čujemo. Neka se ponašaju destruktivno, prema sebi i drugima (druženje sa neadekvatnim grupama vršnjaka, dovodjenje u različite rizične situacije, nepoštovanje autoriteta, izrazit otpor prema roditeljima, školi, društvenim normama, vrnjačko nasilje, u nekim slučajevima, na žalost i ne tako retko, zloupotreba psihoaktivnih supstanci, činjenje krivičnih dela itd.
Dragi roditelji, oslušnite vašu decu, ukoliko primetite i najmanju promenu u ponašanju, ne pripisujte razdoblju kroz koje prolaze, potražite stručnu pomoć kako bi ste otklonili sve sumnje ili pak prevenirali nastanak problema u ponašanju.